Рецензија Фантом опере: Нека вас спектакл задиви

Било је то време када се Пхантом осећао као да прогања периферију лондонског Вест Енда, док су нови, светлији и сјајнији мјузикли привукли пажњу. Ипак, закључавање је овој продукцији на неки начин дало нови сјај и живот. Постављање никада није изгледало спектакуларније. Мислили сте да никада нисам гледао представу на начин на који сам искрено зинуо од одушевљења кад су Фантом и Цхристине пролетели кроз магловите катакомбе док су сјајни златни канделабри излазили с пода. Током бомбастичног отварања број 2, Маскенбал, бљештаво степениште испуњава сцену, украшено глумачком екипом у раскошним венецијанским карневалским костимима док излажу појам „Испуни се, нека те спектакл задиви“. Па јесмо, и јесте.



Преглед Фантом опере; Киллиан Доннелли и Луци Ст Лоуис

Преглед Фантом опере; Киллиан Доннелли и Луци Ст Лоуис (Слика: ПХ)

Ревија Фантом опере: Блистав спектакл

Рецензија Фантом из Опере: Блистав спектакл (Слика: ПХ)

Са својим обиљем сувог леда и звучним записом прожетим синтетиком, Пхантом би лако могао изгледати застарио, а ипак ова блистава и глатка поново покренута продукција изгледа савршено свог времена и наш. Кад су тешке ноте оргуља загрмиле кроз почетне траке насловног броја, најежило ме се. Да одмах иза ње следи богата Музика Ноћи, искрено, само се хвалим - а ми нисмо ни стигли да пожелимо да сте опет некако овде и све што тражим од вас.

Много је учињено од глумаца Луци Ст Лоуис, прве црне водеће даме која је играла Цхристине на Вест Енду. Све што сам видео била је моћна глумица која додаје снагу и сенку у шкакљиву улогу која лако може постати лепршава жртва, и узбудљив сопран до великих новчаница разбацаних раскошно по тој раскошној партитури. С њом се слаже полетни и динамични Рхис Вхитфиелд као њен озбиљни удварач Раоул, чији глас расте уз њен.



Рецензија Фантом опере: Луци Ст Лоуис

Рецензија Фантом опере: Луци Ст Лоуис (Слика: ПХ)

Рецензија Фантом опере: Киллиан Доннелли

Рецензија Фантом опере: Киллиан Доннелли (Слика: ПХ)

Киллиан Доннелли прелепо пева у насловној улози, снажно се носи са изазовима са више октава. Очигледно је изабрао да представи меланхоличног и туробног Фантома, који често незадовољно лута кроз његове сцене. Не ради ми баш. Више волим Пхантом са тамнијим, опасним ивицама.

Као што је мој гост касније рекао: 'Не бисте требали знати да ли се осећате престрављено или узбуђено.' Кад си Доннелли дозволи да ослободи свој глас и бол и бијес лика, то ме наелектризира, али за мене то није било довољно.



Споредни глумци су јаки, али опет бих волео само мало више овде онде. Можда само мало више егоманијалног камповања Саори Ода и Грега Цастиглионија као оперске звезде Царлотти и Пианги. Али ово цепа длаке, само се стиди да и сам постанем монструозно претјеран критичар, и ствар је личног укуса.

Оно што је неоспорно је да ова емисија нуди свјетске класе, музику и перформансе. Потпуно заслужује да их спакујемо на сплаваре (и катакомбе) још тридесет година.